Intro

[Verse 1] Yeah! Moje rime doživljavaju svi koji preživljavaju I kada spavaju pandure sanjaju jer valjaju Ustaju kad padaju, kad potonu izranjaju I ako su sa ulice lepo se izražavaju Mnogi se stavovima nadmenim izdvajaju Al' nije fora u kurobecanju i ponižavanju Nego u davanju, deljenju i pomaganju I stvarno neznam zašto tuđoj nesreći se nadaju To nije moja misija, tim se putem ne krećem I ako đavo tu je, i na svakom ćošku presreće Ja umem da se oduprem, suštinu pronađem Najveća sam sranja proš'o kad sam bio mlađi Godine mi ne daju, da sa mozgom [?] Nemam ideale i poštujem principe I naučen sam da u očima prepoznam muku Veruj znaću ko si, samo mi pruži ruku [Verse 2] Gledam ljude oko sebe, pratim njihove signale Pa dušmani ne mogu da mi rade iza đale Jer na voždovačkim ulicama sticao sam znanje Ko je za šamare, a ko je za poštovanje Pa sad prepoznam čoveka, osetim i smrada Nanjušim i akciju u kojima se pada Ja sam navikao na bol i znam šta je beda Ali gore gledam i kad pada kamenje sa neba Ovde ne postoji pravda, odavno je nema Gledam narod koji robuje u logoru sistema Sve gora su vremena, pohlepa preovladava U paktu je sa sujetom da budu veća stradanja Zlo se time hrani, a nikad se ne zasiti I ako se ne držimo, sve će nas pregaziti A samo pravi ratnici snađu se u mraku Zato moraš dati poštovanje ovom bratu