Pegla

[Prva strofa] Darko ima deset godina i nema užinu za vreme odmora Njegovi nemaju posla, on ima 30 kila s knjigama Knjige su sad van ranca, prljave u blatu i barama Jer, pošto nema džeparca, Darka tuku dečaci s kajlama Bezdušni grohot dok vazdušnim đonom obojica gaze ga Neke cure dobacuju kikot, on se tiho grči izranjavan Žali što nije k'o ćale što prebija svakoga po kafanama Što je slab i mora da ćuti, jer muško ne sme da bude njanjavac Tog dana ga je spasao jedan debeli pegavi klinja Malo stariji, verovatno iz srednje što je tu pored bila Razjurio ona dva klinca, stao na njegovu stranu I to je jedini put kad je neko bio dobar prema Darku [Druga strofa] Darko ima sedamnaest, napucan je i svi sad zovu ga Pegla Ima treš trešu, ima naj najke i ramena široka k'o regal Ima bes besvesti, oči očinske, jed jednak k'o nekad I zna da bije za ćirilicu, ali piše spojeno ne znam On mrzi Hrvate, čuo da treba u pesmi omiljenog benda On mrzi pedere, rekla mu crkva i dobri pastir Kačavenda On voli svoj narod, voli Kosovo i život bi dao za njega Ali zove prljavom seljačinom svakoga ko nije iz BG-a (Pegla) Pegla je spreman na sve da uđe u tim Da ga shvate ozbiljno baš svi Da i on bude jedan od njih Jer (Pegla) ne želi da gleda kako tone mu zemlja I da na to bude jebeno tih Iskriviće od batina svakog ko je kriv Ali moraće da dokaže koliko je odan U rancu ima baklju, zastavu, dva noža U parku je noć, u noći je parka U parki je tip, liči na pederaša Ako ga olomi, biće kulijana: Primiće ga u ekipu huligana Vidi na šta liči, sigurno je feget! Ma jeb'o tuču, bolje nož u bubreg Ajmo, Pegla, to, ubodi ga! Evo, pada! Sad! Zaskoči ga! Ubodi opet, ubodi pedera! Za crkvu, za Boga... živela Srbija! Vidi kako plače, bre, pička pegava! Ček, stani... pa to je on... onaj iz školskoga... [Treća strofa] Pegli drhti usna, drhti ruka, dok momak krklja Te oči, sva ta pitanja u njima, taj užas... Pegla ne može da gleda, Pegla muči se da diše Pegla napipava rukom kamen i smrska mu lice... Gde je sad Bog, Pegla, kada vidiš oko što curi Kada vidiš svu krv što šiklja, kada nema mase da divlja? Ko je tvoj bog, Pegla, za koga radiš to sve? Je l' sad bolje tvojoj zemlji? Kako to da si sam i nem? Kako to sada nikog nema? Samo ti i komadići mesa Na dlanu, obrazu, čelu. Na duši, koju više nemaš Gledaj ga, gledaj, Pegla. Znaj, i on tebe gleda Mrtvim okom s druge strane, da znaš, da pamtiš Šta god misliš sad da si, to oko, taj vir, to si ti