Komplikovani

[Prva strofa] Jednog od ovih dana, ulitan kao đubre Dok mi oko leša đuskaju svetice i kurve Dok kašljem komadiće upropašćene jetre I rukom što se trese napipavam cigarete… Nišanim usta dok blenem u belinu Nije droga nego plafon, jer sam zaspao na podu Ne samo too drunk to fuck, nego too drunk to talk U pokušaju da kažem: „jdhb*cneb#$%&i4nu hitnu pomoć…” E, dakle, jednog od tih dana, a svaki je takav Makar bauljao, ima da pogodim vrata Da te nađem, da ti kažem koj’ sam šaban što će za tobom crći na deponiji sranja Biću oblak u pantalonama, muž i tata I nema znaka pitanja, sve uzvičnici sada Samo dok se sastave duša, muda, glava... Jednog od ovih dana... možda danas? [Refren] Zamisli da nismo komplikovani Da sam malo manje ja. Da si malo manje ti Menjaj sebe da se nađemo u tački... Samo, ko će onda biti ti ljudi? Večeras, glumim da sam jebač U, kako jebem. Jak sam kao zemlja! A u stvari, vrištim tvoje ime, mrtav sjeban Daj, zajebi sve, slomi se i budi… [Most] Ti nikad nećeš znati Kako boli kad si sam dok komšinica ima glasan seks... Ona pišti, vrišti, stenje, backo je jebe k’o da mu poslednje... Ja iskapljujem ovu flašu, iznutra sav iskasapljen posle nje ...i sve vreme slušaju Cecu i pesmu kako po navici spava u istoj majici što znači da je znojavo u materinu i da smrdi ovnujski Al’ ti novi klinci su dovoljno bizarni da ih to zapravo napali Pa mi pišaju po samoći svakim tim uzdahom rafalnim... [Druga strofa] Sanjam taj san u kom si stavila u kupe To predivno dupe. U taj grozni kupe I sve je puno guštera, mile po tebi, ljube Ližu tvoju kožu svojim jezikom od plute Tu pored pruge, nešto poput krčme Tu ja sisam vinjak i gledam kako da crknem Salun a la Divlji Zapad, kockari i trulež Na revolveru ruka, na bini đuskaju kurve Guram sise u oči, gledam s kime da se bijem Slomiće mi ruke, vežbam nogama da pijem Al’ odjednom dođe šerif, otima mi flajku Traži dokumenta, na mene dig’o je hajku Haiku: „Аj dirni tu flajku, jebem ti majku!” On skida zvezdu, baca k’о šuriken… jao, majko… Dok skupljam creva, opet traži dokumenta Kažem: „Evo, sad ću...”, al’ lične nema Ni pasoša. Sve je kod tebe, a slične nema Bez tebe ne znam ko sam, bez tebe ne znam ’de sam Istrčavam… posrćem o bubreg, creva, kost Ali nema te. Sjebao sam. Proš’o voz Pa zamišljam da nismo komplikovani Da sam ja malo manje ja i da si ti manje ti... Ali, ko bi onda bili ti ljudi? Gde je strepnja? Takva mi smetaš, al’ takva mi trebaš [Refren] [Outro] A do tada Henk Mudi