Jedan

[Prva strofa] Živim u senci senke, tvoje senke I znam da znaš Još uvek šminkam stvarnost tvojom bojom Jer drukčije ne umem, ne razumem Ne želim pred lažnim svetom celim Da se lažno veselim To nije osmeh, to je grč Ljudi su slepi Lepi dani, nasmejani, za tebe Za mene skice Druge duge ulice, srce skitnice zgaženo nehotice Znam da znaš Jer u svim snovima ti vrtim Sve te prazne reči praznim danima, nestaješ I prica odavno nije fer Lepotica i zver, suviše razno Sve je prazno Prazno je zarazno, neprolazno Vračam se njima, zar misliš Da se stvarno ponosim time U mojoj glavi posle svega Sve one nemaju cak ni ime Samo te oči posečene vetrom Koje sjaje baš kao i moje Znam da znaš Al' ne vidiš i ne čuješ I ne znaš koje Male stvari se broje I dok porazi se roje Plašim se da priznam Da postojiš, rane gnoje I da mi fališ Fali mi dodir, fali mi reč Fali mi osmeh, fali mi lice Fale mi lazi, fale sitnice, dosta krivice Ptice selice nestaju Ja ostajem i Svi ti pogledi me plaše Prokleti srečni zagrljeni ljudi Sve te uloge su bile naše Samo moje i tvoje A gde smo sad Gledaj u mene, nema mene Samo sene uspomene, samo tragovi Koliko dobiješ, toliko daš, ti nisi smela Znam da znaš, znam da znaš, znam da znaš [Most] Jedan život, gde prestajem ja Gde počinjes ti Jedna ljubav, gde stali smo mi Gde sad su drugi (3x) I reci sta je to ponos Šta je to sram Ne želim da znam I kad se svet sruši Na starom mestu biću sam [Druga strofa] Sve suze sveta sprala je kiša Na kraju nisi ni siguran Da si uopste plakao Niti da si dno dotakao A nagao kakav jesam Slagao sam sebe da si laž I vratio se svojim starim stazama Ali ni svi peroni sveta Nimalo me nisu promenili I dalje isti blejer iz bloka Uvek mastarskog oka Nikad izvan svog toka Mikrofon i dalje rokam Na putu do doka luke sreče I dan je taj što me vara Plavetnilo neba misli skreće A onda padne noč, prokleto dugi sati Sakatim srcem shvatim Sitnice, ponos, inati neče mi dati Da pratim trag, a znam Sve je ništa, slomiču kazaljke Vreme ce stati, kosmos će čekati Da samo umem da te vratim Tražim te, sanjam te pijanim očima U nočima, u tudjim licima U stanovnicima nekih drugih svetova Gde je naš Mičem usnama bez glasa Dok pada zaborava plast ćutim jer znam da znaš Uvek si znala i uvek znaš Ti, jedina moja koja odavno nisi jedina Svaka sekunda kao godina Al' barem znam na cemu sam I barem znam da nema nas I spreman sam da budem nasmejan Pred svima iako te kad sam solo I dalje oblikujem od oblaka dima I kroz paučinu vracam dane Kad smo ti i ja Jos bili tim Oprosti što nemam snage da te slažem Da ti želim sreču sa njim A i šta če ti To od mene Sve uspomene sa kaputa stresi Samo budi to sto jesi Tu gde si Sta god da se desi Ti budi ok I nikad ne saznaj kako to boli Kad nekoga voliš, a mrziš Kad mrziš, a voliš I lomiš se da izdržiš Ostaje nada da če nekad negde neko Hteti da shvati mene Moja lutanja, maštanja i sanjanja I znati da ih Prati i ko zna Možda jednom nadješ me Tamo gde prestajem ja Gde počinjes ti, gde stali smo mi Gde sada su drugi Ali sresčes samo stranca Slučajnog prolaznika i pogled leden Iako te je taj neznanac Nekada voleo više od sebe..