20 000

[Prva strofa: Marčelo] „Maligna mladež. Dijagnoza: grozan poraz Oroz: bum! Uzrok smrti: ubijeni u pojam svi Kako do posla, ako u radu je spas? Ima neka tajna veza... al' ne za sve nas Pa rolamo parole i guslamo gesla Dok Titanik tone, mi mu još sisamo vesla.” To kažu zle jezičine i potplaćeni besram! Al’ ja znam da stiže sreća jer stižu radna mesta! Imaću svojih dva'es' 'iljada, pa ću s tim da živim kao čovek Malo i ja da se iživljavam, da isfuravam sve svoje snove Obići ću najzad svet! Uuu, to mi je vazda ćef! Posetiću Pirot, Bor, možda čak i Majdanpek I napokon mogu da imam auto, mogu da biram aute: Autocenzuru, autosugestiju, samo autoritet ne I napokon mogu da kupim gajbu, rešim životno pitanje! U gajbi ima petnaest piva, to nisam im’o za sitan keš! U radnji Patrijaršije mogu da kupim džepnog sveca Kulturu imam besplatno, jer na Trgu je Ceca Videću na netu more, ako mi net ne iseku sutra Za hranu nema frke, pošto jedem se iznutra Pa sam malo malaksao... Zvaću hitnu, sad ću... A da, fon je isključen. Nisam imao za račun... [Refren: Marčelo] Dvadeset hiljada razloga da glasam Za priliku do šanse da se eventualno nadam Ostajem ovde da se u radosti gušim Da sa dušom u nosu nosim sebe na duši Dvadeset hiljada razloga za listić Kako da prelomim? Svi ste tako isti Verujem svakoj vašoj zabrinutoj faci Držim vas za reč kao vi mene u šaci [Druga strofa: Kiza Iskaz] Za koji sat, biću ćale. Stiže lagano ta uloga Sa više uloga kroz život njoj da budem poluga Nervoza. Sam u stanu, samo čekam da mi jave Naša mala porodica sada imaće tri glave K’o aždaja, kao zmaj kojeg otima princeza Jednim pokretom prstića, jednom ivicom svog keza Doći će u dvorac koji zapravo nije moj Jer sa dva'es' hiljada na metar ne mogu da budem svoj! Pa, reci, ti, gospodine, što hapsiš i obećavaš Kako se vade nova bosa deca iz tih mećava? Budućnost garantuje ta zagarantovana suma Igramo se milionera dok kroz džepove promaja duva Za million dinara! Kako na kraj sa dva'es' hiljada?! Zapravo bas tako, kraj je kad ti tol'ko pripada Daj sad taj million, pa da zapalimo preko: Radiću i za dve hiljade, al' eura k'o neko! [Refren: Marčelo] Dvadeset hiljada razloga da glasam Za priliku do šanse da se eventualno nadam Ostajem ovde da se u radosti gušim Da sa dušom u nosu nosim sebe na duši Dvadeset hiljada razloga za listić Kako da prelomim? Svi ste tako isti Verujem svakoj vašoj zabrinutoj faci Držim vas za reč kao vi mene u šaci [Treća strofa: Marčelo] Naša rak-rana je rana raka, smrt pre vremena Svi smo ćao s tri'es', sagoreli bez kremena I slabo čujemo ispod tona bremena čemera Vaše govore o sreći, dok listamo oglase za kelnera Svi ste već vladali, i zajedničkim silama Osakatili vredne da date noge zmijama I da je istina ono sve vraća, sve se plaća Ne bi vam dao glas ni sinhronizator crtaća U najboljoj si snazi. Kad ćeš, ako ne sad U ogledalu da ugledaš ugled, a ne glad? Kad dobiješ posao, više nikom nisi tema Toliko je nezaposlenih da treba da si srećan De, da otvorimo temu. Šta te tamo čeka? Neredovnih dva'es' 'iljada kod nadobudnog šefa Ništa žalba, ništa otkaz, samo kletva golje Da će drugi za devetnaest 'iljada da rmbači bolje Radi k'o crnac, radi k'o crv. Da zaliješ nadu, propišaj krv U ratu sa ratama, rintaj za rentu. U ritama ritaj se, rodi mečku I veruj da biće bolje, jedino možda ne baš danas Mešaj posao i nezadovoljstvo i rani sina, pak šalji da glasa Jer tako se bira budućnost. Doduše, možda ne baš naša Ali je sveta građanska dužnost, svetla budućnost foteljaša A što sam tu? Sine, loš sam primer da se tešiš Volim zemlju slepo k'o žena muža koji je pijan leši Ali veruj mi, to je primer sve ređi…